Разумевање самоосуђивања: позитивни и негативни ефекти на ментално здравље

Самоосуђивање је процес вредновања себе, сопствених способности или сопственог понашања. То укључује доношење судова о себи и сопственом учинку, често у поређењу са другима или према неким стандардима или очекивањима. Самоосуђивање може бити и позитивно и негативно, у зависности од контекста и перспективе појединца.ӕӕНа пример, особа се може упустити у самоосуђивање када размишља о сопственим снагама и слабостима, или када процењује свој рад или достигнућа. Самоосуђивање такође може укључивати стварање претпоставки о себи, као што је претпоставка да неко није довољно добар или да никада неће постићи одређени циљ.ӕӕСамоосуђивање може имати и позитивне и негативне ефекте на ментално здравље. С једне стране, самооцјењивање може мотивисати појединце да побољшају себе и свој учинак. Такође може помоћи појединцима да развију осећај личне одговорности и одговорности. С друге стране, прекомерно самоосуђивање може довести до негативног говора о себи, ниског самопоштовања и депресије. Такође може створити нереална очекивања и довести до перфекционизма.ӕӕЕво неколико примера самоосуђивања:ӕӕ1. Критиковати себе због грешака или неиспуњавања очекивања.ӕ2. Упоређујући себе неповољно са другима.ӕ3. Под претпоставком да неко није довољно добар или да никада неће постићи одређени циљ.ӕ4. Премлаћивање себе због уочених недостатака или неуспеха.ӕ5. Укључивање у негативан самоговор или самокритику.ӕ6. Очекивати савршенство од себе и постати претерано критичан када се праве грешке.ӕ7. Задржавање на прошлим грешкама или неуспесима, уместо да се фокусирамо на садашњост и будућност.ӕ8. Претерано самокритичан и презиран према сопственим достигнућима и снагама.ӕ9. Под претпоставком да неко није достојан љубави или прихватања.ӕ10. Укључивање у самодеструктивна понашања као резултат негативног самоосуђивања, као што су злоупотреба супстанци или самоповређивање.