Разумевање тактике против синдиката на радном месту

Антилабуристи се односе на политике или акције које имају за циљ да спрече или поткопају формирање синдиката или колективно преговарање. То може укључивати:ӕӕ1. Пропаганда против синдиката: Послодавци могу користити пропаганду да обесхрабре раднике да се придруже синдикатима, приказујући синдикате као непотребне или штетне.ӕ2. Разоткривање синдиката: Послодавци се могу укључити у тактике разбијања синдиката, као што је отпуштање радника који подржавају синдикат, застрашивање радника који су просиндикални или унајмљивање сталних заменика за раднике који штрајкују.ӕ3. Правни спорови: Послодавци могу оспорити законитост акција синдикалног организовања или колективних уговора на суду.ӕ4. Закони о праву на рад: Ови закони забрањују послодавцима да захтевају од радника да се придруже синдикату или да плате синдикалне чланарине као услов запослења.ӕ5. Запошљавање по вољи: Ова доктрина дозвољава послодавцима да отпуштају раднике из било ког разлога, укључујући њихову подршку синдикату.ӕ6. Састанци затворене публике: Послодавци могу захтевати од радника да присуствују састанцима на којима им се представља антисиндикална пропаганда.ӕ7. Запошљавање сталних заменика: Послодавци могу да ангажују нове раднике да замене раднике који штрајкују, што отежава штрајкачима да поврате своја радна места.ӕ8. Тужити синдикат: Послодавци могу тужити синдикат за накнаду штете, тврдећи да им је радња синдиката нанијела финансијску штету.ӕ9. Претња пресељењем компаније: Послодавци могу да запрете да ће преместити компанију на другу локацију ако радници гласају за синдикално удруживање.ӕ10. Застрашивање и принуда: Послодавци могу користити застрашивање и принуду да обесхрабре раднике да подрже синдикат, као што је претња отпуштањем радницима који подржавају синдикат или стварањем непријатељског радног окружења.